Женидба Хрњице Халила са двије дјевојке 0001    Вино пију дви Хрњице младе 0002    На Кладуши у каменој кули. 0003    С њима побро Ковачевић Рамо, 0004    А међу се еглен заметнули. 0005    Рамо вели Муји у одаји: 0006    „Давор Мујо, Богом побратиме! 0007    Што не жениш гојеног Халила?“ 0008    Њему вели у одаји Мујо: 0009    „Е мој побро, Ковачевић-Рамо! 0010    Ја не могу брата оженити: 0011    Гдје за брата ја нађем дивојку. 0012    Туди нејма вридна пријатеља; 0013    Гдје ја, брате, пријатеља нађем, 0014    Туди нејма кићене дивојке.“ 0015    Њему вели Ковачевић Рамо: 0016    „Хрњица Мујо, Богом побратиме! 0017    Ја ти кршну знадем дијевојку 0018    На Цетини, у врховној Лици, 0019    Липу Злату гази Омераге, 0020    Та би Злате за твој оџак била, 0021    За те ага кршан пријатељу. 0022    Нег је на њој пена од ђидије, 0023    Од ђидије Дујман-капетана 0024    Исред Задра, из Небојше куле; 0025    Троји су је просци испросили, 0026    Па је троји свати одводили, 0027    А изиђи Дујман капетане 0028    На пољане Синобадевића, 0029    Разбиј свате, згуби ђувегију, 0030    А утеци Златка на алату. 0031    Него Мујо, Богом побратиме, 0032    И ви сте се чули на далеко, 0033    За вас девлет у Стамболу знаде. 0034    Јер имате ферман од његака. 0035    Срамотно се ј’ вами оженити 0036    Брез кахара и тешка мејдана.“ 0037    Њему вели у одаји Мујо: 0038    „Е мој побро, Ковачевић-Рамо! 0039    Лако б’ било Злату испросити, 0040    Ама ј’ мучно на мејдан изићи 0041    Копилету Дујман-капетану. 0042    Мој је Халил луда хаџамија, 0043    Не би смио на мејдан изићи.“ 0044    А у њега Халил погледао, 0045    Па је брату говорио своме: 0046    „Давор Мујо, мој брате рођени! 0047    Што говориш непристале ричи? 0048    Ево ти је вира од Халила, 0049    Да је пена од све седам краља, 0050    Ја би сваком стао на бранику 0051    А за Злату гази Омераге, 0052    Да се не би с њоме ни женио, 0053    Ја камо ли Дујман-капетану.“ 0054    Њему Мујо вели у одаји: 0055    „Кад је тако, мој брате Халилу! 0056    Хај ми спремај на јаслих ђогата, 0057    Не жали ми рахта од ђогата, 0058    Направи га, што се боље море! 0059    Ја ћу, брате, на Цетину сићи 0060    Својим побром Ковачевић-Рамом, 0061    Па ћу теби Злату запросити.“ 0062    Оде Халил из одаје биле, 0063    Мујо момак на ноге скочио, 0064    У одаји сандук отворио, 0065    Он обуче стамболско одило, 0066    У Стамболу што га ј’ направио, 0067    Потрошио пет стотин цекина. 0068    Кад се Мујо у одаји спреми, 0069    Назу чизме, а припаса ћорду. 0070    Отискоше оба побратима 0071    У авлију низ камену кулу, 0072    Кад ли Халил провађа ђогата, 0073    Добар с’ ђого вија по авлији, 0074    Сав у пусту рахту позлаћену. 0075    Па Хрњица поклопи ђогата, 0076    А свог Рамо помамна дората, 0077    Из авлије ате отискоше, 0078    Управише ате крај Штурлића, 0079    Сиђош’ Тршцу и Корани хладној, 0080    Па Корану воду пригазише, 0081    На Завоље било окренуше, 0082    Ударише преко Плишевице, 0083    Изиђоше на широку Лику. 0084    Док су они сишли на Крбаву, 0085    Већ им вакат био од конака. 0086    Ту ће Мујо конак учинити 0087    У свог даје Козлић-Хуремаге, 0088    Па у јутру рано подранише, 0089    На Цетину ате управише. 0090    Кад се билој помолише кули, 0091    Угледа их Злате са пенџера, 0092    Она баби вели родитељу: 0093    „Ето, бабо, двају коњаника! 0094    И до сад су нама доходили, 0095    Ал нам ’наки доходили нису. 0096    Један, бабо, јаше на дорату, 0097    Други јаше на ату ђогату. 0098    Него што је онај на ђогату, 0099    Ја како сам пала од матере 0100    Ја га ’наког још ни чула нисам, 0101    Ја камо ли очима видила: 0102    Врани му пали по рамених брци 0103    Низ илике до малих пушака, 0104    Конда јање носи у зубима. 0105    Кад му вихар пухне са планине, 0106    Кроз брке му засвитле илике.“ 0107    Њојзи вели гази Омерага: 0108    „Ћери Злате у мене једина! 0109    Чуо јесам ја од Мустајбега, 0110    Да је таки од Кладуше Мујо. 0111    Ако буде халик наредио, 0112    Да ти Мујо буде муштерија, 0113    Газија је од газија старих, 0114    Хем је јунак пао од јунака. 0115    Дујману ће стати на бранику.“ 0116    А испаде у авлију Злате, 0117    Јер их нико дочекати нема, 0118    Па искочи на тепу ледену, 0119    Златка сиде на тепи леденој, 0120    Прима себи ђерђеф окренула, 0121    Иглом боцка, а злато провлачи. 0122    У том сишле у авлију побре. 0123    А кад Мујо видио дивојку, 0124    Салам даде, а одсиде ђогу, 0125    А дивојка салам отпримила, 0126    А на тепи на ноге скочила, 0127    Липу пита у авлији Мујо: 0128    „Је л’ ти дома бабо родитељу?“ 0129    „ „Ено бабе у каменој кули!“ “ 0130    Окренуше оба уз мостове. 0131    Кад изиђе у одају Мујо, 0132    Кад ли аџе сиди на јатаку, 0133    Он кунали ћурак обгрнуо, 0134    Дуг бојали чибук расточио, 0135    Па одбија на чекрк димове, 0136    Мујо му салам виче у одаји, 0137    А ихтијар салам отпримио. 0138    Колико је аџе остарио, 0139    Он ићрама није оставио, 0140    Него њима мисто начинио, 0141    Па им ага хожгелдију даје: 0142    „Јесте л’, дицо, здраво и весело?“ 0143    „ „Здраво, ага, милом Богу фала!“ “ 0144    „Дицо моја, оби серхатлије! 0145    Немојте ми јутрос замирити, 0146    Јер ја васке познати не могу, 0147    Де се мени по истини каж’те 0148    По племену, по имену своме: 0149    Оклен јесте, од сента којег сте?“ 0150    Њему вели у одаји Мујо: 0151    „Слатки аџе, гази Омерага! 0152    Јеси л’ чуо од Кладуше Мују? 0153    Ово ј’ Мујо, што с тобом говори, 0154    Ово побро Ковачевић Рамо.“ 0155    То му рече, на колина клече, 0156    Салам даде, запроси дивојку: 0157    „Дај ми Златку по божијем путу, 0158    Да оженим свог брата Халила.“ 0159    Њему аџе тихо говорио: 0160    „Окани се моје ћери Златке! 0161    Лакше мореш брата оженити 0162    Брез кахара и тешка мејдана, 0163    Мујо сине, и бољом дивојком. 0164    Моја ј’ Злате под пизмом дивојка, 0165    На њој пизма Дујман-капетана. 0166    Троји су је просци испросили, 0167    Па је троји свати одводили, 0168    За то спази Дујман капетане, 0169    Дујман сиђи на равне пољане, 0170    На пољане Синобадевића, 0171    Разбиј свате, згуби ђувегију, 0172    Утеци му Злате на алата: 0173    Окани се ти моје дивојке!“ 0174    А њемука Мујо говорио: 0175    „Немој, аџе, гази Омерага! 0176    Да ти није под пизмом дивојка, 0177    Ми јој не би били муштерије.“ 0178    А кад чуо гази Омерага, 0179    Њему вели у својој одаји: 0180    „Чекај, Мујо, мало у одаји, 0181    Док упитам Злате јединице.“ 0182    Истом аџе устанути ћаше, 0183    А Златија на врата упаде, 0184    Па дивојка баби говорила: 0185    „Слатки бабо, гази Омерага! 0186    Ако ’ш души мисто уфатити 0187    И џенетска врата отворити, 0188    Подај мене Хрњовини Муји, 0189    Нек ожени свог брата Халила!“ 0190    Даде је ага, ни ричи не рече, 0191    А слушкиње кахву унесоше. 0192    Кад попише кахву у одаји, 0193    Онда Мујо аџи говорио: 0194    „Пријатељу, гази Омерага! 0195    Дај ми моју на прстен дивојку, 0196    Да ја видим, што сам задобио.“ 0197    Јопе аџе устанути ћаше, 0198    Да уведе Злату јединицу: 0199    Од одаје полетише врата, 0200    А на врата ускочи дивојка, 0201    Ко кад сунце паде у одају. 0202    Како Злате тербијетли уђе, 0203    Конда ј’ липа у Стамболу расла. 0204    Салам даде баби родитељу, 0205    Она бабу у руку пољуби, 0206    Па Хрњицу Мују код његака 0207    И пољуби Ковачева сина, 0208    Измаче се, подвиш стаде руке, 0209    Па се с њима за здравље упита. 0210    Мујо момак на ноге скочио, 0211    Па попаде за руку дивојку, 0212    Окрену је за жарахним сунцем, 0213    Окрену је и два и три пута, 0214    Натаче јој од злата прстење, 0215    Па он вели гази Омераги: 0216    „Пријатељу, гази Омерага! 0217    Ето теби на аманет Злате, 0218    Злате чувај, а главе не чувај! 0219    Мени с’ у ред и сватовом надај, 0220    Када прође пуних петнест дана.“ 0221    Па низ кулу побре окренуше, 0222    Посидоше ате у авлији. 0223    А из куле испаде дивојка 0224    И изнесе књигу написату, 0225    На четири миста затвориту, 0226    Па је даде од Кладуше Муји: 0227    „Понес’, Мујо, свом брату Халилу!“ 0228    Отискоше оба побратима, 0229    Па сиђоше на Крбаву побре, 0230    Јопе туди конак учинише, 0231    А у јутру рано подранише, 0232    Посидоше ате на Крбави, 0233    Отискоше побре на Кладушу. 0234    Кад су они сишли на Кладушу, 0235    У авлији оба одјахаше, 0236    А испаде Хрњица Халилу, 0237    Око њег се ћирманкиња воза, 0238    Сигуро се Хрњица Халилу, 0239    Конда ј’ нигди гледо дивојака. 0240    Њему Мујо турски салам викну, 0241    Халил њима хожгелдију виче: 0242    „Јесте л’, браћо, здраво путовали?“ 0243    „ „Брате, јесмо, милом Богу фала!“ “ 0244    Одош’ побре у камену кулу, 0245    Оста Халил ате водајући. 0246    Ја кад побре ушле у одају, 0247    Дочека их Хрњичића Ајка 0248    На саламу и турском ићраму. 0249    Сидош’ оби побре код пенџера. 0250    Мујо билу књигу извадио, 0251    Па је даде својој сестри Ајки, 0252    Узе Ајка, па је разавила. 0253    Када виђа, што се у њој пише, 0254    Не кћеде му књиге отказати, 0255    Нег побиже на одајска врата 0256    И однесе књигу написату. 0257    Она слети у авлију билу, 0258    Она вели свом брату Халилу: 0259    „Мој Халилу, мој брате рођени! 0260    Мујо ти је Злату испросио, 0261    Она ти је књигу оправила, 0262    Да јој сиђеш на Цетину билу, 0263    Да она види, за кога ће поћи.“ 0264    А готов се Халил прегодио, 0265    На уморна ускочи ђогата, 0266    Он искочи на авлијнска врата, 0267    Па ђогату паде по перчину. 0268    Угледа га Мујо са пенџера: 0269    „Давор’ ђого, оба крила моја, 0270    А Халилу, будаласта главо, 0271    Гдје отира уморна ђогата! 0272    Оно је Злате књигу оправила, 0273    Да јој Халил на Цетину сиђе. 0274    Сад ће брата преварити мога, 0275    Послати га Задру каменоме, 0276    Па ће лудо изгубити главу.“ 0277    Мујо јади код пенџера свога, 0278    Јер Халила жали и ђогата, 0279    Ал залуду, вратити га не ће! 0280    Колико је ату кидисао, 0281    Халил сиђе на Крбаву равну, 0282    Веш му таман вакат од конака, 0283    Па ће туди конак учинити 0284    У свог даје Козлић-Хуремаге, 0285    Па у јутру рано подранио, 0286    Па Мујина посиде ђогата, 0287    Управи га Халил на Цетину. 0288    Кад се билој помолио кули, 0289    Угледа га Злате са пенџера, 0290    Она не зна Хрњице Халила, 0291    А познаде Мујина ђогата. 0292    Она спаде у халват-авлију, 0293    А доскака Хрњица Халилу, 0294    Салам виче Златији дивојци, 0295    А Златија салам отпримила. 0296    Он осиде великог ђогата, 0297    Заврже му четири кајаса, 0298    Од авлије притворио врата, 0299    Сам му с’ ђогат по авлији вода, 0300    Он окрену уз камену кулу. 0301    Кад униђе Халил у одају, 0302    Салам даде гази Омераги, 0303    А отприми гази Омерага, 0304    Код себе му мисто начинио. 0305    Кад му Злате у одају уђе 0306    И унесе кахву на табаку 0307    Зацукриту и забибериту, 0308    Њему вели гази Омерага: 0309    „Серхатлија, момак јабанџија! 0310    Ја те, драги, познати не могу, 0311    Деде ми се у одаји кажи!“ 0312    Њему вели Хрњица Халилу: 0313    „Јеси л’ чуо Хрњицу Халила? 0314    Ово је, аџе, виш другога нема, 0315    Што си за њег Злату поклонио. 0316    Злате ми је књигу оправила. 0317    Да ја њојзи на Цетину сиђем, 0318    Да она види, за кога ће поћи.“ 0319    Онда Халил Злати говорио: 0320    „Штимаш ли, драга, Хрњицу Халила?“ 0321    „ „Штимам, драги, очи дивојачке, 0322    Нег Халилу, иза горе сунце! 0323    Ја сам с’ својој вјери оклињала, 0324    Да похода са Цетине нема, 0325    Док не видим Дујман-капетана, 0326    Њега жива, ја главу његову. 0327    Троји просци мене су просили, 0328    А троји ме свати одводили; 0329    А изиђи Дујман капетане, 0330    Разбиј моје кићене сватове, 0331    Све три моје згуби ђувегије, 0332    Ја утеци баби на Цетину: 0333    Па виш, драги, полазења нема.“ 0334    А њој вели Хрњица Халилу: 0335    „Давор Злате гази Омераге! 0336    Што ми ниси у књизи правила, 0337    Да се, драга, спремим на Кладуши, 0338    Да обучем катанско одило? 0339    Овди нејмам катан’ског одила.“ 0340    А њему је Злате говорила: 0341    „Има, душо, колико ти драго! 0342    Тебе ће липа сигурати Злате.“ 0343    То му рекла, на ноге скочила, 0344    Дивојка је сандук отворила, 0345    Па седмеро извади одило, 0346    Све што носе крањци Принциповци: 0347    „Халилу, бирај, које теби драго! 0348    А ја одох сигурати ђогу 0349    Под катанску и под офинцирску.“ 0350    Па окрену одаји на врата, 0351    У авлију до ђогата дође, 0352    Примаче га до презида липа, 0353    Она спрема великог ђогата, 0354    А Халил се спрема у одаји. 0355    Кад се Халил спреми у одаји: 0356    Он обгрну буча маџарскога, 0357    Седам му је на прсих медуља, 0358    Три му златне, сребрне четири, 0359    И он турну шкрљку над обрву, 0360    На њојзи је круна позлаћена, 0361    Крај ње урдин Бечанин-ћесара, 0362    У њем пише обор-капетанство, 0363    А пониско ћорду поспуштио. 0364    Назу чизме, на врата окрену, 0365    Па до Злате и ђогата дође, 0366    И ђогата Злате сигурала, 0367    Посиде га Хрњица Халилу, 0368    Уз Цетину коња управио 0369    На пољане Синобадевића. 0370    Туди Халил три мезара нађе, 0371    Три мезара трију ђувегија, 0372    Што их је Дујман туди погубио, 0373    Сва три леже један до другога. 0374    Код њих Халил уставио ђогу, 0375    Он њимака рахмет оставио, 0376    Па окрену у Динару клету. 0377    Док изиђе врху на планину, 0378    Веш дан прође, тавна ноћца дође. 0379    Отишће Халил низ оба Котара, 0380    Све потфаћа куле и чардаке. 0381    Халил сађе на Приморје равно, 0382    Никаква га не опази стража, 0383    Уз Приморје управио ђогу. 0384    Ја кад Задру сиђе каменоме, 0385    Сам му с’ ђого на кајасу врну, 0386    Па ускочи у једну авлију, 0387    Кад ли у њој камена биртија. 0388    Стаде вриска косата ђогата, 0389    А подвикну пјана бунијевка 0390    У биртији у својој одаји: 0391    „Давор ђого побратима мога! 0392    Кога снесе у моју авлију? 0393    Није л’ барем халик наредио, 0394    Да си снио гојеног Халила?“ 0395    Па испаде у авлију билу, 0396    А Халил јој добро јутро викну, 0397    Она њему јутро отпримила: 0398    „Да си здраво, гојени Халилу, 0399    Осиди ђогу, хајмо у биртију!“ 0400    Он осиде великог ђогата, 0401    Крчмарици вели у авлији: 0402    „Тамо даље, пјана бунијевко! 0403    Што ме турчиш, кад невоље није? 0404    Бит ћеш севеп, могу погинути.“ 0405    Она уведе у каштелу ђогу, 0406    А Халила у своју одају, 0407    Онда вели Хрњици Халилу: 0408    „Давор Халко у мојој одаји! 0409    Што с’ не одаш Пави крчмарици, 0410    Кад ја тебе па у главу знадем, 0411    А ти не знаш Паве крчмарице, 0412    Посестриме свога брата Мује? 0413    Док је Мујо Задру саходио, 0414    Он је вавик мени говорио, 0415    Да он има свог брата Халила, 0416    Пристала брата кано и дивојка. 0417    Ја сам тебе у штрампу метнула.“ 0418    Па прима њем штрампу окренула: 0419    „Вид’, Халилу, у штрампи себека, 0420    Ти се одај Пави крчмарици!“ 0421    Онда њојзи Халил говорио: 0422    „Посестримо мога брата Мује! 0423    Ово ј’ глава Хрњица Халилу, 0424    Вољ т’ одати, вољ ти заклонити.“ 0425    „ „Халко брате, одавања нема.“ “ 0426    Па пред њега мезу поставила, 0427    Њему вели Пава крчмарица: 0428    „Чуј Халилу побратима мога, 0429    Какву сам ти нашла дивичицу: 0430    Ану липу бана задарскога, 0431    Какве липе у по Задра нејма. 0432    Давно би се удала дивојка, 0433    Него чека тебе у одаји.“ 0434    А њојзи је Халил говорио: 0435    „Давор Паво, наша посестримо! 0436    Мене ј’ и сад триба дотирала, 0437    Па сам дошо Задру каменоме 0438    Раз ђидије Дујман-капетана, 0439    Јер ми је Мујо драгу испросио 0440    На Цетини у каменој кули 0441    Злату липу гази Омераге, 0442    Па ми је Злате књигу оправила, 0443    Да ја њојзи на Цетину сиђем. 0444    Кад јој сиђох кули и авлији, 0445    Мени Злате рече у одаји, 0446    Да похода са Цетине нема, 0447    Док не види Дујман-капетана, 0448    Њега жива, ја главу његову, 0449    Па сад не знам, што ћу ни како ћу, 0450    Како би се саставио с њиме.“ 0451    Њему вели Пава крчмарица: 0452    „Халко, лако, виру ти задајем! 0453    С њим ће тебе Пава саставити.“ 0454    У одаји на ноге скочила, 0455    Па окрену кроз Задар бијели, 0456    У Небојшу кулу окренула, 0457    Па у кулу ускочи госпоја, 0458    Кад ли Дујман сиди капетане. 0459    Јутро викну Пава крчмарица, 0460    Њојзи Дујман јутро отпримио, 0461    Па јој Дујман вели капетане: 0462    „Давор Паво, наша крчмарице! 0463    Што си тако рано подранила, 0464    Па си мени дошла у одају? 0465    Да ти није ко запио вино, 0466    Па ти не ће кусур да потплати, 0467    Да ја идем, па да ти потплатим?“ 0468    „ „Није, вридан Дујман-капетане! 0469    Ено дошо обор-капетане 0470    А никакав од наших Млетака, 0471    Што га је ћесар већил учинио, 0472    Да обиђе уз хунке чардаке, 0473    Имаде ли зухур од Турака, 0474    Па он тебе зове у биртију.“ “ 0475    Намах скочи Дујман капетане, 0476    Па обгрну буча маџарскога, 0477    Окренуше низ камену кулу. 0478    Ја кад Дујман до биртије дође, 0479    Па Халилу у одају уђе, 0480    Јутро виче, па се поклонио, 0481    Њему Халил јутро отпримио, 0482    Посади га код колина свога, 0483    Па га пуном чашом наздравио, 0484    Па му вели Хрњица Халилу: 0485    „Мој Дујмане, вридан капетане! 0486    Да ти немаш зухур од Турака? 0487    Салазе ли Задру каменоме, 0488    Мој Дујмане, ћелави Личани?“ 0489    Њему Дујман вели капетане: 0490    „Господине обор-капетане! 0491    Ја зухура од Турака немам, 0492    Тог Турчина у свој Лици нејма, 0493    Да он смиде билом Задру сићи, 0494    Док год мене чује у животу.“ 0495    „ „Дујмане, нека, милом Богу фала!“ “ 0496    Нег му Дујман вели капетане: 0497    „Господине обор-капетане! 0498    Јесам чуо, па ми људи кажу, 0499    Љуте змије да су се излегле 0500    На Кладуши, у каменој кули, 0501    На Кладуши дви Хрњице младе, 0502    Једно Мујо, а друго Халилу. 0503    Да тих змија није на Кладуши, 0504    Ја би смио коња поклопити, 0505    Ашићаре на Лику изаћи.“ 0506    Њему вели Хрњица Халилу: 0507    „Добро знадем дви Хрњице младе, 0508    Велик је ђаво Хрњица Халилу, 0509    Добро с’ чувај Хрњице Халила, 0510    Јере би те мого преварити.“ 0511    Разложише рујно пити вино, 0512    Њима точи Пава крчмарица: 0513    Све Халилу по по чаше даје, 0514    А Дујману пуну доналива. 0515    Кад им сунце на подне изиђе, 0516    Дујману пође по рамених глава. 0517    Крчмарица на ноге скочила, 0518    Па упаде у другу одају 0519    И унесе пуну боцу вина, 0520    А у њојзи вино отровато, 0521    Из ње точи Дујман-капетану, 0522    А из друге Хрњици Халилу. 0523    Већ им вакат од акшама прође, 0524    Дујману паде глава брез узглавља. 0525    Халил Паву крчмарицу виче: 0526    „Ђогу брже из каштела мога!“ 0527    Док му Пава ђогу избавила, 0528    Из биртије с’ Халил помолио, 0529    И он носи Дујман-капетана, 0530    Привеза га у теркије ђоги, 0531    Па ђогата поклопио свога. 0532    Пави баци двије маџарије, 0533    Пава њему вели крчмарица: 0534    „Стани, брате, да ти кусур вратим! 0535    Запио ниси двије маџарије.“ 0536    Њојзи вели Халил са ђогата: 0537    „Ја гдје пијем, не враћам кусура." 0538    То јој рече, отишће ђогата, 0539    Искочи га на авлијнска врата, 0540    Па ђогату паде по перчину, 0541    Па окрену уз Котаре клете, 0542    Он потфаћа куле и чардаке. 0543    Гдје ће Халил момак осванути? 0544    У Динари високој планини, 0545    Ту му бијел данак забилио. 0546    Растризни се Дујман капетане, 0547    Па он вели Хрњици Халилу: 0548    „Господине обор-капетане! 0549    Куд ћеш са мном на ђогату своме?“ 0550    А њемука Халил говорио: 0551    „О копиле, Дујман-капетане! 0552    Јесам ли ти јуче говорио, 0553    Да се чуваш Хрњице Халила, 0554    Јере би те мого преварити? 0555    Ово ј’ глава Хрњица Халилу.“ 0556    У том Халил на пољане сиђе, 0557    Веш му жарко обасјало сунце. 0558    Он се билој помолио кули, 0559    Угледа га Цетинкиња Злате, 0560    Па испаде пред њег у авлију. 0561    А доскака Хрњица Халилу, 0562    Салам даде, фрци са ђогата, 0563    А Златија уфати ђогата. 0564    Он одриши Дујман-капетана, 0565    Проведе га кроз авлију билу, 0566    Привеза га за тепу ледену, 0567    Па он оде у камену кулу. 0568    А Златија провађа ђогата, 0569    А с ђогом се мамним приговара: 0570    „Давор ђого мог дивера Мује! 0571    Хо’ш ли мене на Кладушу снити. 0572    Да Халилу лежем на мишицу?“ 0573    А њој Дујман вели капетане: 0574    „О Златијо, Туркињо дивојко! 0575    Тако теби сриће дивојачке 0576    А и пута на Кладушу твога! 0577    Примакни се до тепе ледене, 0578    Попушти ми мало десну руку, 0579    Пукоше ми у рамених руке, 0580    Врло ме је Турчин претврдио.“ 0581    А вид’ Злате, будаласте главе! 0582    Примаче се до тепе ледене, 0583    Па му десну попуштала руку, 0584    Дујман оби ујагмио руке, 0585    Па уфати кићену дивојку, 0586    На готова ускочи ђогата, 0587    За се баци Злату засобицу, 0588    Па искочи на авлијнска врата 0589    И побиже уз Цетину равну, 0590    Стигла га не би сва широка Лика: 0591    Брз је ђогат Хрњовине Мује. 0592    Угледа га Халил са пенџера, 0593    Па се руком шину по колину: 0594    „Куку мати, велика жалости! 0595    Види Злате, будаласте главе, 0596    Гдје одриши Дујман-капетана, 0597    Одјаха ми братина ђогата 0598    И однесе Златију дивојку! 0599    То ли ми пута на Кладушу нема 0600    Брез ђогата мога брата Мује: 0601    Мујо би ме главом раставио!“ 0602    То он рече, на ноге скочио, 0603    Са чивије шару ујагмио, 0604    Па окрену низ кулу камену, 0605    Он пишице оде у потиру, 0606    Па ускочи у Динару клету, 0607    Све пресица стазе кроз планину. 0608    Прико Халил кроз планину скаче, 0609    А пролива сузе низ образе, 0610    А спомиње братина ђогата. 0611    Док изиђе на Црнају клету, 0612    Веш дан прође, тавна ноћца дође, 0613    А пукоше задарски топови, 0614    Јере Дујман билом Задру сиђе, 0615    Па на шенлук пуче из топова, 0616    Гдје дојаха Хрњичина ђогу, 0617    А донесе Туркињу дивојку. 0618    Сву ноћ Халил јадан путовао. 0619    Док он сађе на Приморје равно, 0620    Њему био данак освануо. 0621    Кад се билом Задру прикучио, 0622    Изашло сунце на доба ручањско, 0623    Он погледа Задру на капију, 0624    На капију влашче искочило, 0625    Прекривило ислах котаркињу, 0626    Свитле му се пушке око паса, 0627     О рамену шару обисио, 0628    У руци му гвоздена ћурлика, 0629    А за њим се овце уточиле. 0630    Кад га виђа Хрњица Халилу, 0631    Халил сиде на Приморју равну, 0632    Премиче се влашче низ Приморје. 0633    А кад влашче до Халила дође, 0634    Па Халилу добро јутро викну, 0635    Њему Халил јутро отпримио, 0636    Па њемука Халил говорио: 0637    „О влашчићу на Приморју равном! 0638    Чије чуваш на Приморју овце?“ 0639    А њемука влашче говорило: 0640    „Господине и господски сине! 0641    Овце чувам Дујман-капетана. 0642    Ако с’ чуо Јован-чобанина, 0643    Ја сам главом Јован чобанине!“ 0644    Њему вели Хрњица Халилу: 0645    „Е Бога ти, Јован-чобанине! 0646    Камо де ти малих џехведара 0647    И те твоје шаре на рамену, 0648    А и твоје пале оковане, 0649    Да т’ оружље виђам на Приморју, 0650    Што т’ је дао Дујман капетане, 0651    Би ли имо чиме дочекати, 0652    Да Турчина тревиш на Приморју.“ 0653    Сними влашче шару са рамена, 0654    А извади мале џехведаре, 0655    А и своју палу оковану, 0656    Па све даде Хрњици Халилу. 0657    Гледа Халил пусет на Приморју, 0658    Истеже му палу из корица, 0659    Па он шину влашче иза врата, 0660    Влашче паде у мерају траву. 0661    С њега Халил сними ђеисију, 0662    Премаче га дебеломе мору, 0663    Влашче баци у дебело море, 0664    Па чобанско обуче одило, 0665    Све обуче на своје одило, 0666    Па он узе гвоздену ћурлику. 0667    Кад засвири Хрњица Халилу, 0668    За њим биле окренуше овце, 0669    Прејави их недома биртије 0670    Посестриме Паве крчмарице, 0671    Па заузби низ Приморје овце. 0672    Онда Халил у авлију уђе, 0673    Угледа га Пава крчмарица. 0674    Халил ћаше у биртију ући, 0675    Уфати га Пава крчмарица: 0676    „Куд ’ш, Халилу, у моју биртију? 0677    Ено пије извишна господа 0678    У одаји, у мојој биртији, 0679    Ено пије млад задарски бане 0680    И дука му Дујман капетане. 0681    Ти док уђеш у моју биртију, 0682    Па попијеш једну чашу вина, 0683    Твоје око да мирује не ће, 0684    Разбацит ћеш очи по биртији, 0685    А твоје је око јастребасто, 0686    Познат ће те Дујман капетане: 0687    Оде твоја са рамена глава!“ 0688    „ „Не ће, Паво, моја посестримо! 0689    Пушти мене мало у одају, 0690    Да попијем коју чашу вина, 0691    Трудан јесам, сву ноћ путовао, 0692    Ја ћу крити очи у биртији.“ “ 0693    Упушта га Пава крчмарица, 0694    А униђе Хрњица Халилу. 0695    Кад ли пије бане господине 0696    И с њим дука Дујман капетане, 0697    Јутро им виче, па се поклонио, 0698    Они њему јутро отпримише. 0699    Њему вели Дујман капетане: 0700    „Мој Јоване, вридан чобанине! 0701    Што си моје оставио овце, 0702    Хоће ли их растирати вуци?“ 0703    Њему вели Хрњица Халилу: 0704    „Ја се мало свратих у биртију, 0705    Да попијем коју чашу вина, 0706    Господине, на весељу твоме. 0707    Јеси ли се синоћ оженио, 0708    Довео си Туркињу дивојку, 0709    А дојахо Хрњичина ђогу, 0710    Каква нема у нашег ћесара.“ 0711    То Дујману врло драго било, 0712    Па га пуном чашом наздравио: 0713    Искапи је Хрњица Халилу. 0714    Њега бане другом наздравио, 0715    Искапи је Хрњица Халилу, 0716    По биртији очи разбацио, 0717    А униђе Пава крчмарица, 0718    Па уфати Хрњицу Халила: 0719    „Хајд, Јоване, из моје биртије, 0720    Па узбијај на Приморју овце! 0721    Могу ти их растирати вуци, 0722    Нек господа хладно пију вино!“ 0723    Па изведе из одаје Халку, 0724    С њим окрену у другу одају. 0725    Онда Халил вели крчмарици: 0726    „Што ћу, Паво, моја посестримо!“ 0727    „ „Халко, добро, вјеру ти задајем! 0728    Ако с’ на ме не ћеш ражљутити, 0729    Што узрадим, драги, од тебека.“ “ 0730    „Не ћу, Паво, вјеру ти задајем, 0731    Па ти ради. што је теби драго!“ 0732    „ „Халко, снимај са себе одило!“ “ 0733    Хоће Халил Паве послушати, 0734    Сними једно и друго одило. 0735    А Пава је сандук отворила, 0736    Дивојачко извади одило: 0737    „Халко драги, де облачи на се!“ 0738    Хоће Халил, па облачи на се, 0739    Он се уви од злата фистаном, 0740    Обу на се везене цокуле, 0741    А натишће на главу оглавље, 0742    Над очи је пенге поредао, 0743    А о врату препео гердане, 0744    А на руке врже белензуке. 0745    Кад сигура Хрњицу Халила, 0746    Њему вели Пава крчмарица: 0747    „Де Халилу, да ти адет кажем: 0748    Ти ’ш с дивојкам коло поиграти 0749    У нашему Задру каменому, 0750    Ти се, Халко, немој ражљутити, 0751    Фатат ће се момци до тебека.“ 0752    „ „Не ћу, Паво, моја посестримо, 0753    Нек с’ фатају, колико им драго!“ “ 0754    Изведе га из своје одаје, 0755    Окренуше Задру на капију. 0756    Кад удари Пава кроз чаршију, 0757    Све се танке чуде маџарице: 0758    „Вид’ у Паве чудне дивичице! 0759    ’Наке нема у Задру каменом.“ 0760    Јер се Халил присто прегодио, 0761    Била лишца, а пуна образа, 0762    А чудна је на њем ђеисија. 0763    Кад сиђоше под Небојшу кулу 0764    У авлију Дујман-капетана, 0765    У авлији дивно коло скаче, 0766    А у колу тријест дивојака, 0767    Међу њима Аница дивојка, 0768    Липа Ана задарскога бана, 0769    До ње Ружа Дујман-капетана. 0770    До њих Пава доведе Халила, 0771    До Анице у коло униђе 0772    И до липе Руже Дујманове. 0773    Липа Ана Пави говорила: 0774    „Давор Паво, наша крчмарице! 0775    Оклен теби ’вака дивичица?“ 0776    Њојзи Пава вели крчмарица: 0777    „Давор Ано, господска дивојко! 0778    Сестрична моја са горњег Котара, 0779    Од Цмиљане високе планине, 0780    Липа Миљка, сестра Цмиљанића, 0781    Ево пуна има недиљица, 0782    Како је мени сашла у походе, 0783    Па јој ишћил коло поиграти. 0784    Доведох је теби у авлију, 0785    Не шали се с мојом дивичицом!“ 0786    Ана вели: „Не брини се с тиме!“ 0787    Кад се Халил до њих уфатио, 0788    Док га Ана уфати за руку, 0789    Ситила се банова дивојка, 0790    Да је глава Хрњица Халилу. 0791    Поведоше коло наоколо, 0792    На Халила момци наваљују, 0793    Па Ружицу од њег отискују, 0794    Никакву Ана не да до себека. 0795    Кад им сунце на подне изиђе, 0796    Униђе им бане у авлију 0797    А и с њиме Дујман капетане, 0798    Изиђоше на тепу ледену, 0799    На тепу сили, они пију вино, 0800    А причесто прокасује Пава, 0801    Од биртије улази у кулу. 0802    А погледа Дујман капетане, 0803    Он заставља очи на Халилу, 0804    Па он бану вели господину: 0805    „На дивојку ону гледајући 0806    Конда ј’ око Хрњице Халила!“ 0807    А ту стоји Пава крчмарица, 0808    Она цикну како змија љута, 0809    Она вели Дамјан-капетану: 0810    „О Дујмане, од Бога ти тешко! 0811    Што ти наше турчиш дивичице 0812    Брез невоље у нашој авлији? 0813    Како с’ бојиш Хрњице Халила, 0814    Да те не би Халил преварио! 0815    Оклен овди Хрњица Халилу, 0816    Кад с’ његова дојахо ђогата?“ 0817    Ја кад чуо бане господине, 0818    Он Дујмана плеском ошинуо: 0819    „Мучи, дуко, то јуначка није! 0820    Што се бојиш Хрњице Халила, 0821    Па ти наше турчиш дивичице 0822    Брез невоље у нашој авлији!“ 0823    Све им коло на около хода. 0824    Кад им вакат од акшама дође, 0825    Њима Пава крчмарица дође, 0826    Пава вели бановој дивојци: 0827    „Липа Ано, господска дивојко! 0828    Је ли вакат коло расипати, 0829    Да ја водим своју дивичицу?“ 0830    Пави вели банова дивојка: 0831    „Вакат је, Паво, коло расипати, 0832    Ал дивојке ти водити не ћеш, 0833    Код мене ће конак учинити.“ 0834    „ „Немој Ано, господска дивојко, 0835    Немој Ано, да јој криво буде!“ “ 0836    „Не ће, Паво, вјеру ти задајем, 0837    Липше ће јој бити код менека, 0838    Липше, Паво, него код тебека.“ 0839    А Пава се натраг повратила. 0840    Тад расуше коло дивичице, 0841    Ана води Хрњицу Халила 0842    И Ружицу Дујман-капетана, 0843    Окренуше у Небојшу кулу. 0844    Оне билу притворише кулу, 0845    Па турнуше челикли малдане. 0846    Окренуше у камену кулу, 0847    Јер у кули мушке главе нема 0848    Посли ђоге Хрњице Халила. 0849    Кад су оне ушле у одају, 0850    Оне силе код џама пенџера, 0851    А подвикну банова дивојка: 0852    „Брже, Ружо, мезу и трмпезу!“ 0853    А ту сиди Злата Цетинкиња, 0854    Она цвили како годиница, 0855    А спомиње гојеног Халила. 0856    Оне пију у одаји вино. 0857    Све погледа Ана у Халила, 0858    Липа Ана на ноге скочила, 0859    У одаји с’ у буџак фатила, 0860    Халилево изнесе одило, 0861    Пред Халила врже у одаји: 0862    „Деде, драги, то обуци на се! 0863    Ја те таког гледати не могу.“ 0864    А чуди се Цетинкиња Злате, 0865    Чија ли би то била дивојка, 0866    Чуди с’ Ружа, сестра Дујманова. 0867    А кад Халил дивојачко сними, 0868    А катанско он обуче на се, 0869    (Све му Пава донила одило) 0870    За пас зади мале џехведаре, 0871    А ниже њих палу оковану, 0872    И припаса на гајтаних ћорду, 0873    А натури шкрљку над обрву, 0874    Све у њега погледа Златија, 0875    А погледа банова дивојка, 0876    Па Халилу сиде на колино, 0877    Њему баци иза врата руку, 0878    Па му вели Аница дивојка: 0879    „Давор Халко, иза горе сунце! 0880    Ево пуне четири године, 0881    Како м’ те је Пава нафалила, 0882    Знала ми те није нафалити. 0883    Колики си, драги, на сунашцу, 0884    Ти си већи Ани на срдашцу.“ 0885    Па Аница Злати говорила: 0886    „Давор Злате, моја иноћице! 0887    Немој мени ноћас замирити, 0888    Што Халилу сидим на колину, 0889    А ево ти вира од менека, 0890    Ако здраво на Кладушу сиђем. 0891    Млађа ћу ти бити код колина 0892    Од данаске до еџела свога.“ 0893    „ „Вира је, Ано, замирити не ћу.“ “ 0894    Сву ноћ пише, сана нејмадоше. 0895    Кад се Халил напојио вина, 0896    Па му винце ошину уз лишце, 0897    А ракија оком узварала, 0898    У Аницу погледа дивојку, 0899    Он Аницу лапи под вилицу, 0900    А Ружица њему говорила: 0901    „О Халилу, будаласта главо! 0902    Тако с’, драги, не љубе дивојке, 0903    Тако вуци наше кољу јањце.“ 0904    Аница се из грохота смије. 0905    Па Ружици вели дивичици: 0906    „Давор Ружо, сестро Дујманова! 0907    Брез Халила нејма миловања.“ 0908    Већ им био данак забилио. 0909    Стаде вика Дујман-капетана, 0910    Јер он виче своју сестру Ружу: 0911    „Излаз’, Ружо, отворај ми кулу, 0912    Ти замећи коло у авлији!“ 0913    Њему вели Ружа из одаје: 0914    „Не могу ти кола замећати, 0915    Не могу ти куле отворити, 0916    Јер сам јако вину кидисала, 0917    Па ме ј’ јако заболила глава.“ 0918    У том дође бане у авлију, 0919    Па Аницу виче јединицу: 0920    „Излаз’, Ано, ти отворај кулу, 0921    Ти замећи коло у авлији!“ 0922    Њему Ана вели са пенџера: 0923    „О мој дада, луда ниси глава! 0924    Нејмам када кола замећати, 0925    Ево, ћаћа, сидим на колину 0926    Љуте змије Хрњице Халила.“ 0927    А кад чуо бане у авлији, 0928    Он Аници вели јединици: 0929    „Ано моја, змија те шинула, 0930    Од које се никад не прибаља!“ 0931    Њему Ана вели са пенџера: 0932    „Чујеш, ћаћа, не будали туди! 0933    Баш је Ану змија ошинула, 0934    А коју би Ана најволила, 0935    Од Кладуше Хрњицу Халила.“ 0936    Бане виче Хрњицу Халила: 0937    „Љута змијо, Хрњица Халилу! 0938    Дедер јаши великог ђогата, 0939    Па отвори од камена кулу, 0940    Носи своју Туркирију дивојку 0941    Брез кахара и тешка мејдана! 0942    А ево ти вира од менека, 0943    За тобом ти поћерника нема, 0944    Да не ухрвам куле од камена. 0945    Ако куле отворити не ћеш, 0946    Ја ћу туди кулу по темељу.“ 0947    Њему Халил вели са пенџера: 0948    „Вира је, бане, тако бити не ће, 0949    Ја ти куле отворити не ћу, 0950    Па ти ради, што је теби драго, 0951    Ништа јој кадар учинити ниси, 0952    Облица се ј’ кула пригодила, 0953    На четири миста шћемерита, 0954    А има ми ко хизмет чинити, 0955    Доста имам вина и ракије, 0956    А имадем хљеба бијелога, 0957    Имам, бане, меса овновине, 0958    А ђогату јечма угрухана.“ 0959    Хоће бане, навезе топове, 0960    На камену он окрену кулу, 0961    Па он бије кулу из топова, 0962    Ал јој већма камен утврђује: 0963    Тврда ј’ кула Дујман-капетана, 0964    Нек је туче, колико му драго, 0965    Кадар јој ништа учинити није. 0966    Да видимо Хрњовине Мује! 0967    Док Халила не би на Кладушу, 0968    Халилева спремио гаврана, 0969    А подиго љуте Крајишнике, 0970    Убилицу и крвопивницу, 0971    Слетио Бишћу и Уни леденој, 0972    Па подиго Попрженовића. 0973    Кад изашо на широку Лику, 0974    Личком бегу пао преко крила: 0975    „Слатки беже, ја ти љубим руку! 0976    Мог Халила и ђогата нема, 0977    Превари га Злата Цетинкиња, 0978    Па га посла Задру каменоме: 0979    Ја је јесир, ја је погинуо, 0980    Моја, беже, крила опадоше, 0981    Веш ја на чем немам војевати, 0982    Мене гавран носити не море, 0983    Дај ми, беже, једну скупи војску: 0984    Кад ти ј’ годиц пре образу било, 0985    Ја сам с’ теби у гајрету нашо.“ 0986    А бег виче Еминић-Алију: 0987    „Але сине, моје дите драго! 0988    Де опали два топа велика, 0989    Који бегу често не пуцају!“ 0990    Кад пукоше бегови топови. 0991    Оде јека низ Лику Рибнику, 0992    По градових дрмају топови, 0993    А по кулах танки можарови. 0994    Ко год има коња на јаслама, 0995    Њега јаше, лети на Удвину 0996    А на вику бегову зеленку. 0997    Кад се ј’ бегу сила савијала 0998    Код Удвине на мехке рудине. 0999    И бег свога посио голуба, 1000    Диже силу са мехких рудина, 1001    Па отишће Задру каменоме. 1002    Нека иде, куд је њему драго! 1003    Да видимо Хрњице Халила! 1004    Халил вавик у каменој кули 1005    Вино пије, конда га пролива. 1006    Кад му пето јутро освануло, 1007    А погледа Халил са пенџера. 1008    Оком баци на Котар камени, 1009    А Котари клети каменити, 1010    У литу су врло магловити. 1011    Низ Котаре магла полетила. 1012    Све му магла суче на сврдлове, 1013    На чекрке небу под облаке. 1014    А искочи коњик на Приморје 1015    На ђогату ка на горској вили, 1016    Крајем коња копље положио, 1017    Стоји му фрка папти од бајрака: 1018    То је глава Ђулић бајрактару. 1019    А за њиме други на дорату: 1020    То је глава Диздаревић Мехо. 1021    Пореди му Мусић с Турјанскога, 1022    А за њиме Огрошевић Але 1023    На гаврану коњу косатому, 1024    Пореди му Зукан бајрактару, 1025    С драге стране Влахињић Алија: 1026    То је бајро Плочанин-Алаге, 1027    То су бегу прве чаркаџије, 1028    А за њима Лика Мустајбеже, 1029    А за бегом претисло Приморје, 1030    Сву узвијо Лику и Крбаву. 1031    А Хрњица настраг на гаврану, 1032    Па му с’ грло чује са гаврана, 1033    Гдје он виче свог брата Халила: 1034    „Мој Халилу, мој брате рођени! 1035    Ал си јесир, ал си погинуо, 1036    Ал си саде у каменој кули, 1037    Па ти љубиш кићену дивојку, 1038    А погледаш свога брата Мују, 1039    Гдје се кини на гаврану твоме? 1040    Свак ће ми данас муну ујагмити, 1041    Јер ме гавран носити не море. 1042    Ако с’, брате, у каменој кули, 1043    Па ти виђаш мене на Приморју, 1044    Па ти мога не истираш ђоге 1045    На Приморје, да се пазаримо, 1046    Вен ме чекаш у каменој кули, 1047    Ја ћу о те окушати ћорду.“ 1048    Све то Халил чује у одаји, 1049    Па Аници вели дивичици: 1050    „Давор Ано, бисерова грано! 1051    Чујеш ли, јањци, што говори Мујо? 1052    Како би му истиро ђогата, 1053    А на банов логор ударио? 1054    Црна с’ гора исићи не море, 1055    Камо л’, драга, краљеви платници.“ 1056    Њему Ане вели у одаји: 1057    „Чујеш, Халилу, цвиће дивојачко! 1058    Ако не смиш ишћерати ђоге, 1059    Отпаши ми сабљу од себека, 1060    Ја ћу твоју сабљу препасати, 1061    Ја ћу мамна посисти ђогата, 1062    А на логор данас ударити, 1063    Стират ђогу а прид брата твога. 1064    А дјевера дочекати свога.“ 1065    Хоће Халко, јер бити не море, 1066    У одаји на ноге скочио, 1067    Назу чизме, а опаса ћорду, 1068    Буч обгрну, низ кулу окрену, 1069    За Халилом банова дивојка. 1070    До презида и ђогата сађе, 1071    Готова га на јаслама нађе, 1072    Код јасала ђогу поклопио, 1073    А Ана му вели у подруму: 1074    „Чуј, Халилу, иза горе сунце! 1075    Ти се кули не бој од камена, 1076    Док је Ани у животу глава, 1077    Ја ћу кули врата притворити. 1078    Док не познам тебе и гаврана 1079    Ником куле отворити не ћу.“ 1080    Дивојка му врата отворила, 1081    За Халилом врата притворила, 1082    Па притеже челикли малдане 1083    И побиже у камену кулу, 1084    Халил момак низ чаршију скаче. 1085    Када бане бега опазио, 1086    Бан је билу оставио кулу, 1087    Све изашло пред град на мерају. 1088    Бан поредо глије и параде, 1089    Искочи Халил граду на капију. 1090    Кад га бане виђа господине, 1091    На солдате бане подвикује: 1092    „Ви солдати, краљеви платници! 1093    Немојте се нико преварити, 1094    На Халила пушке одапети, 1095    Вен га рад’те жива уфатити.“ 1096    Ал га ј’ мучно жива уфатити: 1097    Гола сијну у Халила ћорда, 1098    Па на логор Халил ударио, 1099    А солдати њега околише, 1100    Ради би га жива уфатити, 1101    Ал с’ не море Халил уфатити: 1102    Фрцају главе, отпадају руке. 1103    Вилен ђого Хрњовине Мује 1104    Куд год иде, себи сокак гради. 1105    Док се беже ближе прикучио, 1106    А искочи Халил из логора, 1107    Па он бегу управио ђогу, 1108    Дочекао Лику Мустајбега, 1109    А бег своју силу уставио. 1110    Халил мамна осиде ђогата, 1111    Он беговој полетио руци, 1112    Па бегову пољубио руку, 1113    А бег њега руком прегрлио. 1114    Онда Халил брату полетио, 1115    А долети Хрњовина Мујо, 1116    Салам даде, а осиде врана, 1117    Па се они ат’ма проминише: 1118    Узе Мујо великог ђогата, 1119    У златну га печу пољубио: 1120    „Давор ђого, оба крила моја, 1121    Мој ђогате, стари гезгенџија, 1122    Брез тебе ми војевања нема.“ 1123    А Мустајбег заставио војску. 1124    Док су мало ате одморили, 1125    Они јопе ате поклопили, 1126    Бајрактари у суре стадоше, 1127    Све је стао један уз драгога, 1128    А погледа један на другога, 1129    А завика Лика Мустајбеже: 1130    „Брже дову, Шувал-ефендија, 1131    Да брез дове не гину јунаци!“ 1132    Ефендија дову заучио, 1133    А остали аминују Турци. 1134    Од по дове ударише Турци. 1135    Ко ће први муну ујагмити? 1136    Ујагми је Ђулић бајрактару, 1137    Пореди му Диздаревић Мехо, 1138    Пореди му Хрњица Халилу, 1139    Па управи кули од камена, 1140    Да обађе кићене дивојке. 1141    Стаде вика Хрњовине Мује: 1142    „Хала, браћо, моји Крајишници, 1143    Видите ли Лике Мустајбега! 1144    Боље вам је лигом изгинути, 1145    Нег црн образ на Удвину снити, 1146    Да се с нами шале Удвињани 1147    По механах, кад с’ напију вина.“ 1148    А удари Лика Мустајбеже. 1149    Док се ситан огањ оборио, 1150    Бајрактари глије истргаше, 1151    Па с’ о голе сабље појагмише. 1152    Голема се кавга заметнула, 1153    Гонише се три пуна сахата. 1154    Паде тама од неба до земље, 1155    Чу се грло Хрњовине Мује, 1156    Јер је Мују мира намирила 1157    На ђидију Дујман-капетана: 1158    „О Халилу, мој брате рођени, 1159    Ето га тамо, поврати га амо! 1160    Ја ћу о њег сабљу окушати.“ 1161    А искочи Халил из капије, 1162    А прид њега Дујман наскакао, 1163    Јер га тира од Кладуше Мујо. 1164    Кад Халила позна капетане, 1165    Отишће брњца граду крај бедена, 1166    Па управи кићеној дивојци, 1167    Не би л’ друга врата ујагмио. 1168    Халил стиже Дујман-капетана, 1169    Па га мало пером дофатио, 1170    Дви га поле око ћорде пале, 1171    Уфати му брњца великога, 1172    Па он брњу натраг повратио. 1173    Бог поможе Лику Мустајбега, 1174    Растирао, гарет учинио. 1175    Халил јопе у град ускочио, 1176    Дујмановој долетио кули, 1177    Познаде га кићена дивојка, 1178    Покупила рухо дивојачко. 1179    У ње рухо није пртенина, 1180    Вен готови мекахни цекини, 1181    А цекини Дујман-капетана, 1182    Изнесе хегбе, на брњака баци. 1183    А допаде Ковачевић Рамо. 1184    Халил лапи Ружицу дивојку, 1185    Па је даде Ковачевић-Рами: 1186    „Ето т’, побро од мене дивојка!“ 1187    Посиде Ана великог брњака, 1188    Баци Халил Злату засобицу 1189    Ама за се на гаврана свога. 1190    А допаде и Тале и Раде, 1191    Па им Тале вели у авлији: 1192    „О копиле, Хрњица Халилу, 1193     О копиле, невирно плетиво! 1194    Даиџе су твоје Козличићи, 1195    Јеси л’ мени вина заштедио?“ 1196    „ „Тале, јесам, колико ти драго!“ “ 1197    Ја кад Тале у кулу униђе, 1198    Он изиђе на горње таване, 1199    Наложи ватру на горњем тавану, 1200    Плану кула Дујман-капетана. 1201    Они били Задар поробише, 1202    Што могоше, ватром запалише, 1203    Изиђоше пред град на мерају, 1204    Па шехите своје покупише, 1205    На Приморју па их покопаше, 1206    Па отале силу подигоше, 1207    Окренуше уз камен-Котаре, 1208    Па сиђоше на широку Лику. 1209    На рудинах силу уставише, 1210    Па дојанлук право подилише: 1211    Ко здрав био, добро ј’ задобио, 1212    Јер му је беже право учинио; 1213    Ко је рањен, по два паја дао, 1214    Да се брже личи на оџаку, 1215    Ко погино, по три оставио, 1216    Па му шаље дици и оџаку, 1217    Да с’ сирота на оџаку храни. 1218    А Халилу добро надилише, 1219    Дадоше му дви липе дивојке, 1220    Даде њему беже и сватове. 1221    Оде Халил на Кладушу билу 1222    И обидве кићене дивојке, 1223    Па настави чинити весеље. 1224    Он добави хоџу и кадију, 1225    Потурчише Аницу дивојку, 1226    А обидви нићах учинише. 1227    Ожени Мујо свог брата Халила, 1228    А ожени Ковачевић-Раму 1229    Липом Ружом, сестром Дујмановом, 1230    Тако се је Халил оженио, 1231    Никад Злате прикорио није, 1232    Што ј’ Дујману руке опростила, 1233    И што ј’ за њу сабљу крвавио, 1234    Ал се таде ни кориле нису!